Kolumne

Etika i internet marketing

Autor/ka Tamara Dragić

Internet i specifična komunikacija koja se putem njega odvija donele su marketing stručnjacima novu dimenziju poslovanja. Nove mogućnosti promocije, prisniji odnos s potrošačima ostavaren kroz interakciju,  ali i nove dileme. Ono što online poslovanje ne bi trebalo da razlikuje od onog koje se ne odvija na mreži jeste etika. Primena jeste možda drugačija, ali osnove su iste: nemojte obmanjivati ljude!

Radi tako da tretiraš ljude, kako sebe tako i druge, uvek kao cilj, a nikada kao sredstvo! Immanuel Kant

Svakodnevno se suočavamo s moralnim dilemama i vremenom smo izgradili osećaj za etiku. Naučili smo da prepoznajemo šta je to što nije korektno i da s tim problemom izlazimo na kraj. Nekad lakše, nekad teže.

U vreme ogromne konkurencije i borbe za prevlast nad virtuelnim  tržištem koje donosi veoma realnu zaradu, razni ljudi koji se bave marketingom spremni su na svakakve kompromise, kako s pravilima koje profesija nameće tako i sa etičkim normama. Iako je u današnje vreme preporučljivo oportunističko ponašanje, neki su to  suviše bukvalno i brutalno shvatili.

Kada smo kod bukvalnog shvatanja, reč etika (ethos) prevodi se kao običaj, upotreba, karakter. Rekla bih da se tim redom i može objasniti. Etičke norme usvajamo kroz razne situacije koje se ponavljaju i tako ih usvajamo, i dalje primenjujemo. One zavise od sredine i mentaliteta ljudi. Svaka zemlja ima svoje norme ponašanja. Međutim kako postoje stvari koje su relativne ima i onih koje su apsolutne. Tako, osnovna pravila nauke o moralu svuda su ista.

Kada smo kod karaktera, verujem da je taj deo presudan. Problem jeste što svako od nas različito definiše šta je etički a šta ne, a sve u zavisnosti od trenutnih interesa.

[alert type=”info”]

Pročitajte i: Pornografija u medijima kao potrošna roba

[/alert]

Faktori koji utiču na neetičko ponašanje u internet marketingu najčešće su pohlepa i   nestručnost. Ljudi koji su zarad profita spremni na sve ne mare za kršenje moralnih normi. Oni žele sve i to žele odmah, ne birajući način. Druga kategrija predstavlja one čiji kvaliteti nisu u skladu s potrebama profesije, koji su neiskusni i ne svesno prave greške. Svakako ovi drugi su mnogo povoljniji izbor, jer su podložni promenama i edukacija takvog kadra dovodi do poboljšanja stanja u profesiji. Prvo spomenuti uglavnom ne menjaju svoj način rada, to je deo karaktera.

Primeri kršenja etičkih normi

Da li je i zašto spam loša reklama?

 Kodeks Američke marketingške asocijacije (AMA) kaže sledeće:

Informacije koje su sakupljene od korisnika trebalo bi da su poverljive i da se koriste samo u svrhe s kojima su korisnici prethodno upoznati. Svi podaci, posebno poverljivi klijentovi podaci, moraju biti dobro zaštićeni od neautorizovanog pristupa. Želja za privatnošću mora biti zadovoljena pri slanju masovnih email poruka (korišćenje Bcc polja, opt-in, opt-out).

Iz gore navedenih razloga, jasno je zašto je SPAM pitanje morala i poslovne etike. Pod spamom se podrazumeva uznemiravanje email porukama, vlasnika email adresa, koji zapravo nisu tražili da im pošaljete email. Na taj način uznemiravate korisnika i pravite sebi lošu reklamu – a to svakako ne želite.

Kupovina tzv. 3f (followers, friends, fans)

Već se dosta pričalo o pojavi poznatoj kao „kupovina fanova“. Reč je o u najmanju ruku neprirodnom privlačenju/dobavljanju fanova na profile kompanija na društvenim mrežama. Dok jedni kažu da se kupovina fanova ne isplati, drugi dovode u pitanje legalnost takvih aktivnosti, a treći smatraju da je termin kupovine fanova besmislen.

Zaključak je da, bilo etički ili ne, naduvavanje broja ljudi koji „prate“ profile određenih kompanija nema stvarni značaj i neće samo po sebi doneti profit, a veoma može da utiče na loš publicitet ukoliko se otkrije „prevara“.

Grupne kupovine

Svakodnevno smo bombardovani ponudama stranica grupne kupovine koje nam bukvalno iskaču sa svih strana. Nedavno smo bili svedoci i nepristojne ponude koja je podigla veliku prašinu i pokrenula priču o etičkoj ispravnosti, ali i legalnosti takvih marketinških poteza. Reč je o oglasu koji je osvanuo na  stranici Kupimo.rs u kojem privatna beogradska klinika “Gala medika” nudi popust na – abortus. Ovde ne samo da je reč o neetičkom pokušaju promocije, već je stvar mnogo teža. Ministarstvo zdravlja reagovalo je i najavilo pokretanje prekršajnog postupka, jer na osnovu Zakona o zdravstvenoj zaštiti zabranjeno je reklamiranje zdravstvenih usluga.

No, to nije jedina ponuda koja je izazvala pažnju. Na stranici Na dlanu pojavila se još jedna problematična reklama u kojoj se nudi sahrana uz popustom, pogrebnog preduzeća “Život je lep“.

Iako je cilj svake firme da se promoviše i tako privuče svoju ciljnu grupu, pitanje je gde je granica? Već je dokazano da floskula na koju se mnogi pozivaju „I loš publicitet je dobar publicitet“ nije održiva u praksi i dugoročno gledano nanosi štetu. Povodom ovih svučajeva javlja se sumnja da su „ispadi“ u stvari bili lukavo osmišljene marketinške kampanje koje nisu imale za cilj da privuku korisnike usluga koje su se promovisale, nego da „namaknu“ što veću posećenost sajtovima koje se bave grupnom kupovinom. Ni jedno ni drugo nije etički!

Šta je to što etičko poslovanje na internetu može da vam donese? Sem lične satisfakcije, koju ukoliko nemate kada postupite u skladu s moralnim načelima, treba ozbiljno da se zapitate kako biste se vi osećali kada bi vas na bilo koji način obmauli, dugoročno gledano, takvo ponašanje gradi dobar imidž kompanije, vaš, lični integritet i na kraju gradi poverenje, što opet posredno donosi profit! Šta više možete poželeti?

O autoru/ki

Tamara Dragić

Diplomirani novinar. Nepopravljivi oprtimista. Nikad oportunista. Trvrdoglavo apoliticna. Supruga, majka... veliko dete!

1 komentar

Ostavi komentar