Intervju

Darko Vidić: U Srbiji se ne posvećuje dovoljno pažnje logotipima

Uvek je izazov biti prvi u nečemu, jednako lepo koliko i zahtevno. Posebno ukoliko se radi o širenju nove tehnologije. No, neko mora prvi, i time se verovatno 2009. godine rukovodio tim ljudi okupljenih oko GreenDesign ideje, kada su odlučili da krenu sa ovim projektom.

Biti posrednik nije jednostavno, a biti posrednik između dizajnera i klijenata, i to na internetu zahteva veliki trud. Razgovarali smo sa Darkom Vidićem, jednim od osnivača ovog projekta, o počecima rada, izgledu dizajn scene u Srbiji, te značaju dobrog dizajna u ukupnom imidžu kompanije. 

GreenDesign je počeo sa radom 2010. godine, to je sada skoro već 3 godine rada. Šta Vam je bilo najteže u tom periodu? Da li je to sam početak, ili vremenom (i sa porastom obima posla) dolaze i veći problemi?

Najveci problem u svakom biznisu je svakako sam početak, tad je najteže, jer ne znate šta će se dešavati, da li će uspeti, imate mnogo nesigurnosti. Potrebno je taj prvi korak prebroditi i odupreti se svim sumnjama i predomišljanjima. Najvažnije je da kada nešto radite, radite to kvalitetno i u dobrom timu, bez obzira na potencijalni uspeh/neuspeh. Kasnije, kada se rezultati napornog rada napokon pojave, dolaze i slatke muke. Mi se, naprimer, borimo za NBS, bankama i zakonom o deviznom poslovanju, koji koče razvoj Internet poslovanja u Srbiji. Tako da, kako god da okrenete, muke su uvek tu – samo što su neke slatke, a neke gorke.

Neki od vaših klijenata su bili i Limundo, Fruvita, Krojač, Registar nacionalnog Internet domena, Zepter i brojni drugi  – ali sigurno da nije bilo lako dobiti prvog „velikog“ klijenta. Na koji način se oglašavate? Da li vam kompanije dolaze više preko ličnih preporuka, ili nakon što su videli oglas?

Najlepša stvar u svakom biznisu svakako je uspešan rezultat napornog rada. U početku smo imali manje poznate kompanije, ali i Limundo. Malo ljudi zna da je upravo Limundo probao GreenDesign.rs platformu za dobijanje dizajna na samom početku i to za Limundocash uslugu. I imali su preko 900 pristiglih radova, bili su oduševljeni. Za nas su saznali preko twittera (@GreenDesignRS, prim. aut.) i Interneta.

Do ostalih se teže dolazilo u početku, jer u Srbiji firme generalno malo posvećuju pažnje dizajnu i nisu navikli na promene. GreenDesign.rs je zapravo velika promena na tržištu, jer donosi nešto potpuno novo. Firme su navikle da rade dizajn na oldschool način. A to znači da nađete nekog dizajnera i on vam uradi dizajn. Ili angažujete marketinšku kompaniju. Još uvek nisu ljudi navikli na ovakav način dobijanja dizajna. Oni koji su, pak, isprobali kažu da nikad više neće raditi na stari način. I do takvih klijenata smo uglavnom dolazili preporukom ili preko društvenih mreža.

Najviše pažnje posvećujemo upravo društvenim mrežama koji su neverovatan medij ne samo za privlačenje potrošača već i za kreiranje aktivne komunikacije i odnosa sa njima. Samo preko Twittera došli smo do 10-tak klijenata, mada nam to i nije cilj, jer preko njega vršimo interakciju i negovanje odnosa sa dizajnerima i potrošacima uopšte, a prodaja nam je na drugom mestu. Jedno vreme smo koristili Httpool i Zepter Ads usluge ali smo prestali (za sada). Koncentrisali smo se na odlične usluge koje pružamo i dobra priča o nama se brzo sama širi. Na kraju krajeva, dobra preporuka je najbolji marketing.

U poslednje vreme se sve više govori o potrebi posvećivanja posebne pažnje ambalaži proizvoda, čak su i neki inostrani klijenti i odustajali od saradnje upravo zbog loše upakovanih proizvoda. Zbog čega u našoj prehrambenoj industriji nema dovoljno razumevanja za značaj ambalaže?

U Srbiji generalno nema razumevanja za kompletan dizajn – svega. Kod nas još uvek vlada princip “Pero iz komšiluka, uradi mi dizajn, evo ti kupi si burek i jogurt”. Nažalost, dizajn scena kao i privreda je u katastrofalnom stanju i mi to pokušavamo da promenimo. Još uvek nemamo toliko modernih lidera i preduzetnika koji će shvatiti značaj kvalitetnog dizajna.

Stalno ukazujem na značaj dizajna na primeru pekara i pljeskavidžarnica. Na zapadu svaka od njih ima svoj sajt, svoj logo, svoj identitet. A u Srbiji? Pa imate Pink Panter, Garfild, Miki Maus. To je očigledno vrhunac kreativnosti domaćih preduzetnika. A onda vidite npr. Hleb&Kifle koji su uložili dosta novca u kompletan vizuelni identitet, i uprkos nšto višim cenama svojih proizvoda jako dobro posluju i prodaju. Što znači da kvalitetan dizajn ima efekta.

Tu se vraćam na poentu priče: Ne možete izvoziti ako nemate kvalitetno pakovanje.

Evropski potrošač je zahtevan i želi ugođaj. On ne želi proizvod u ružnom pakovanju, ma koliko on bio dobar. Kad to budemo kao privreda i narod shvatili, više ćemo i izvoziti.

Sa nekoliko strana su se mogli čuti komentari da proizvođači namerno biraju neugledniji dizajn ambalaže, kako ne bi odbili ljude time što ambalaža izgleda „luksuzno i skupoceno“. Da li mislite da ima osnova za ovaj stav?

Ima osnova, ali za samo za domaće tržište. Kod nas se na jugu Srbije prodaju cigare i krompir na komad. Stoga za domaće siromašno tržište donekle i ima (polu)osnova, mada ja sa tim nisam saglasan, jer potrošač uvek gleda cenu. Ako vi imate konkurentnu cenu, potrošača ne interesuje da li je ambalaža kvalitetna ili loša.

Tako razmišljati za Evropsko tržište je čist dokaz opšteg nepoznavanja EU tržišta. Pa i nemar u neku ruku. Bez obzira na cene, evropski potrošač uvek hoće kvalitetno pakovanje. U prilog toj činjenici govori i to da, na primer, svi krastavci moraju biti iste veličine i oblika. Eto do koje mere idu Evropljani. A onda se nađu “pametni Srbi” koji bi da prodaju nešto u lošem pakovanju.

Ne samo ambalaža, nego i izrada logotipa čini se da ne dobija pažnju koja joj pripada. Prepoznatljivi logotipi često traju i više decenija, uz neznatne izmene, ali retko koja kompanija sa naših prostora može da se pohvati da ima prepoznatljiv logotip. Ko se vama najčešće javlja na konkurse za izradu logotipa? Da li su to novosonovane kompanije, udruženja i sl., ili su to češće one malo starije?

darko_vidic

U svetu je sasvim normalno da se “ustoličeni” logotipi menjaju i adaptiraju. Tako smo imali primer Microsofta koji je skoro obnovio logo, a takođe je to uradio i eBay. U Srbiji firme koje su morale u startu da menjaju ili kreiraju kvalitetan logo nisu to uradile. Nažalost, dobro ste primetili da ovde ljudi i firme ne obraćaju mnogo pažnje na logotipe i sam kvalitet.

Na GreenDesign.rs pak dolaze firme koje tačno znaju koliko je dizajn važan. Tako jednako dolaze firme koje već imaju logo i žele redizajn, ili dolaze oni koji tek otvaraju firmu/projekat pa im je potreban logo. I znaju da će dobiti kvalitetan.

Važno je istaći da kod nas dolaze raznovrsne, od onih malih sa 2 zaposlena, pa do onih sa 100 zaposlenih. Najčešće su to one manje, ali neretko dolaze i mnogo veći igrači. Jer, na GreenDesign.rs ne dobijate samo dizajn, već i percepciju brenda. Prosto, firme žele da vide kako ih javnost percipira. I tako, uprkos svom dizajnerskom timu u okviru organizacije, one se odlučuju da kod nas kreiraju konkurs jer na raspolaganju imaju preko 4.600 dizajnera iz celog regiona i tu će dobiti najbolji mogući feedback, a i sam dizajn. A polako su počele i državne firme da dolaze. Eto, možemo se pohvaliti da smo kao klijenta imali Gradske Pijace koje će, ja se nadam, i u praksi uskoro postaviti svoj novi logo na svim materijalima, zgradama i mestima gde su prisutni.

Prema Vašem iskustvu, koje boje dizajna najčešće budu odabrane (kada su u pitanju izrade gde nije unapred zadata određena boja)?

Teško je dati odgovor na takvo pitanje jer u skoro svakom logotipu postoji više boja. Nismo radili posebne analize na tu temu. Ali mogu reči to da za određene delatnosti nekog biznisa postoje i prihvatljivije boje. Na primer, kada je u pitanju hrana, uvek je prihvatljivija crvena boja. Svaki logo je priča za sebe.

Da li ste, ili da li biste, davali sugestije klijentu u vezi sa izborom dizajna? Šta ako se Vaše mišljenje o „pravom“ izboru ne poklapa sa njegovim?

Mi ne praktikujemo da dajemo savete klijentima. Poslovna politika je takva da kreator konkursa za neki dizajn sam bira pobednika i sam odlučuju koji je najbolji rad. Na kraju krajeva, to je “njegov” konkurs, zakupljen preko naše platforme. Takođe, ukusi se razlikuju, te ni sa te strane ne želimo da sugerišemo. Ali, kada klijent izričito traži mišljenje od našeg kreativnog dela firme, mi besplatno sastavljamo sugestiju gde kreativni tim taksativno opisuje par izabranih rešenja i predlaže ih kreatoru konkursa koji ih može uvažiti a i ne mora. Uvek je kreator konkursa taj koji sam donosi sud o pobedničkom rešenju.

Šta biste preporučili svima koji se odlučuju da zatraže pomoć u dizajnu kod Vas: na koji način da naprave izbor? Na koji način najbolje mogu pomoći dizajnerima, odnosno, šta od podataka treba da dostave kako bi konkurs bio uspešan?

Svako ko kreira konkurs kod nas uvek dobija isti savet: kreirajte konkurs sa adekvatnom nagradom za pobednika i ocenjujte sve pristigle radove i komentarišite ih. Na taj način dizajneri dobijaju kvalitetan feedback na svoj rad i tako će uraditi dizajn najbolje što umeju. Što se tiče potrebnih podataka, mi smo se potrudili da što više olakšamo klijentima, pa tokom samog procesa kreiranja konkursa (koji je maksimalno pojednostavljen) postoji jedan formular “opis konkursa” za svaku kategoriju dizajna (logo, print, web…) gde zapravo odgovaraju na pitanja, na interaktivan način. Tako ih navodimo da što bolje opišu svoju firmu, projekat ili proizvod čime će dizajneri imati kompletniju sliku o samou firmi za koju se radi dizajn.

O autoru/ki

Sandra Kravitz Simonović

Zavisnica od informacija, profesionalni mislilac. Web preduzetnica po opredeljenju, futurista po religijskim shvatanjima. MarketingITD pokrenula da bi imala izgovor da po ceo dan gleda reklame i čita stručne knjige.
Moto: Dom je tamo gde su ti šifre.

Ostavi komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.