Intervju

Predrag Milićević: Internet je prirodno okruženje za kvalitetno brendiranje

Sa kim je bolje pričati o (trendovima u) marketingu, ako ne sa čovekom koji je u tom poslu duže od dve decenije? Ipak, Predrag Milićevićonline poznatiji kao @Pedya nije prvo izabrao marketing kao svoje životno opredeljenje. Razgovarali smo s njim kako je diplomirani inženjer telekomunikacija počeo svoj put ka stručnjaku za marketing, sa kakvim se preprekama susretao dok je Srbiji (zapravo, tada još Jugoslaviji) predstavljao čudo tehnologije zvano mobilni telefon, o njegovom blogu i drugim stvarima.

Pogledom na vaš CV, utisak je da ste Vi idealan saradnik u marketingu danas: diplomirani inženjer telekomunikacija, koji više od dve decenije radi u marketingu. Kako se sa telekomunikacija prešlo u marketing, i koliko Vam stručno usmerenje pomaže u današnjem obliku marketinga?

Heh, to je zanimljiva priča. Kada sam upisivao fakultet, „lomio“ sam se između elektrotehnike i likovne umetnosti. Znam, zvuči čudno. :) Prvo mi je bilo blisko, jer su mi oba roditelja to završila i elektrotehnika mi je bila nekakvo „prirodno okruženje“. Drugo mi je bilo blisko, jer sam, kao kreativac, oduvek voleo nešto da „žvrljam“… po knjigama, sveskama, gde stignem… Prevagnula je praktičnost (prosečan elektroinženjer može da živi od svog prosečnog rada, dok prosečan slikar to ne može), uz uticaj oba gorepomenuta elektroinženjera u kući. Da bih zadovoljio i drugu stranu ličnosti, „žvrljao“ sam po Politikinom Zabavniku 10-ak, a po Svetu Kompjutera i pune 24 godine. U međuvremenu sam iz elektro struke definitivno emigrirao u marketing, u potrazi za kreativnim izazovima koje u elektrotehnici nisam našao. Time su obe moje hemisfere (znate ono – leva je racionalno-analitička, a desna emotivno-kreativna) došle do izražaja. Ono što sam ja nekad učio na ETF-u definitivno mi ne pomaže u marketingu, ali zato bar nikad nisam imao „strah“ od svih tih uređaja „na struju“ bez kojih današnji marketing jednostavno nije moguć.

Bili ste deo kompanije Mobtel koja je uvodila jednu tehnološku novinu u Srbiju: mobilni telefon. Koliko je zahtevno predstaviti nešto tako radikalno novo i drugačije, naročito iz ugla tržišta kakvo je posleratna Srbija bila?

Bilo je zahtevno, i to vrlo. Em je bilo novo, em je bilo neopipljivo, jer se u to vreme prodavala samo usluga „telefoniranja u pokretu“, Mobtel nije prodavao i telefone. Doduše, prodavao ih je na samom početku, pre digitalnog GSM-a, kad je mreža još bila analogna i kad još nisu postojale kartice, već je broj bio vezan za sam aparat, ali kupci tih aparata nisu ih kupovali iz potrebe da sa nekim pričaju (nit je pokrivenost bila neka, nit je korisnika bilo nešto), već su ih kupovali kao statusni simbol – da pokažu da imaju nekih 8.000 maraka, koliko su ti telefoni tada koštali. ;) Vremenom je sve došlo na svoje mesto, i tržište i ponuda i cene. U početku se promocija uglavnom svodila na edukaciju – kako uz pomoć mobilnog telefona uštedeti vreme, kako obaviti razgovor i iz automobila (tad to nije bilo zabranjeno ;) ) i sa čamca i sa livade… Kako ostati u vezi sa celim svetom i kad nigde oko vas nema ni kuće ni govornice… Kasnije se prešlo na kreiranje specifičnih paketa prema određenim ciljnim grupama i sve je počelo da liči na ove današnje marketinške aktivnosti.

Iako se suština marketinga nije menjala od njegovog nastanka do danas, menjaju se oblici u kojima se on sprovodi. Advertising nije kakav je bio pre dvadeset godina, ili?

Prvo treba da se dogovorimo oko toga šta je danas advertajzing. ;) Na primer, imamo discipline kao što su Social media marketing ili Content marketing, koji se bave kreiranjem kvalitetnog sadržaja na Internetu. Meni sve te aktivnosti strašno liče na PR iako u svom nazivu imaju reč „marketing“. :) No, na stranu „zbunjujući“ novi mediji, ono što se za poslednjih dvadeset godina definitivno promenilo je međusobna integracija medija – sada je moguće da otvorite novine, spustite na njih telefon i odgledate celu video reklamu, ili da pošaljete poruku na tviter, koja će se ispisati na asfaltu za vreme Tour De France trke, da prođete pored autobuskog stajališta, pogledate oglas na city lightu i preko bluetootha skinete muziku koja je u vezi s tom reklamom itd., a o QR kodovima, kao možda „najprimitivnijem“ obliku te integracije, da i ne govorimo.

Koliko je Internet olakšao brendiranje proizvoda? Da li smatrate da se u Srbiji koristi potencijal koji on pruža? Razume li korpo (bilo marketinške agencije, bilo kompanije) društvene mreže?

Ako pričamo o brendiranju, onda na Internet treba gledati kao na platformu za brojne komunikacione kanale, iako Internet omogućava i više od komunikacije. Suština pretraživanja Interneta je povezivanje određenog proizvoda (usluge ili kompanije) sa određenim ključnim rečima po kojima se pretraga vrši. Brendiranje je upravo to – povezivanje određenog proizvoda (usluge, kompanije) sa nekim njemu bitnim pojmovima (sigurnost, radost, energija, miris, ukus…). Shodno tome, Internet je prirodno okruženje za kvalitetno brendiranje. On je omogućio mnogo preciznije targetiranje i pričanje određene priče određenoj ciljnoj grupi. Komunikacioni deo brendiranja je ustv. pričanje priča, ali ako se neka „muška priča“ ispriča ženskoj populaciji, ili obratno, onda dolazi do neželjenih efekata, ali i do nepotrebnog rasipanja sredstava. Na televiziji teško možete da odvojite pivo od uložaka i obratite se baš određenoj ciljnoj grupi, dok je na Internetu to mnogo lakše.

Što se tiče korporativnog prisustva na mrežama, nezahvalno je uopštavati. Svedoci smo sve veće prisutnosti kompanija na njima, ali „stepen iskorišćenosti“ mreža varira od slučaja do slučaja. Ako moram da uopštavam, rekao bih da su društvene mreže kod nas nedovoljno iskorišćene. Pri tom, ako bacimo pogled i na korporativne blogove, stanje je još gore.

Vaš blog O komunikaciji, pre svega bio je, ako ne jedini, onda sigurno najčitaniji stručni blog sa ovih prostora – moram da upotrebim prošlo vreme. Zbog čega ste stali? Nedostatak vremena, ideja, volje ili svega po malo?

predrag_milicevicNe bih rekao da je bio najčitaniji stručni blog, pre bih rekao blog o marketingu, jer je jedan od retkih koji se bavi (skoro isključivo) time, tako da je i odsustvo jake konkurencije pripomoglo čitanosti. Ono što ne valja je da sam namerno izbegao prošlo vreme, jer je taj blog i sada verovatno među čitanijim iz te oblasti, pošto se tematikom marketinga na takav način skoro niko ovde i ne bavi. Marketing je jedna mnogo lepa struka koja je prečesto zamagljena i mistifikovana, a ja sam uvek pokušavao da o marketingu pričam običnim, narodskim jezikom, da ga osvetlim iz nekih zanimljivih uglova i približim običnim ljudima. Jer, obični ljudi se i bave njime. Nije marketing nikakva posebna nauka samo za odabrane. Ali jeste nauka, ima svoja pravila i metode i nikako ga ne treba svoditi na šarene papiriće, jer je on mnogo više od toga.

Stao sam prvenstveno zbog nedostatka vremena. Ušao sam u posao koji mi je bio prilično nepoznat i trebalo mi je dosta vremena da ga što detaljnije upoznam. Osim toga, nov posao nosi sobom i mnoge nove obaveze koje traže vreme za sebe. Ali, nije to jedini razlog. Istina je da kad ima volje, ima i vremena. ;) Kako prolaze godine i decenije, a i dalje srećem isto nepoznavanje i nipodaštavanje marketinga, kao i mnoge ljude koji su zalutali u njega, pomalo gubim i volju da pričam o tome. OK, činjenica je da uglavnom pišem „za svoju dušu“ i zaista nemam iluziju da moj blog može nešto bitno da promeni, ali sad, kad dobijem inspiraciju za neki tekst, ona mora da se „izbori“ i sa tim manjkom volje, a i sa manjkom vremena… No, nisam odustao od bloga.:)

E-knjiga koju ste napisali sabirajući 24 odabrana teksta sa bloga je odličan priručnik o marketingu. Da li ste razmišljali nekad o pisanju „prave“, opipljive stručne knjige?

Ne, zaista nisam. Opipljiva knjiga iziskuje i „opipljive“ troškove, koje onda treba i nadoknaditi, a motivisati danas ljude da nešto kupe i pročitaju je vrlo zahtevan posao. Zato ja znanje delim. Malo po malo… ;)

Trendove u marketingu nije jednostavno predvideti, zato Vas to i neću pitati. Moje pitanje je: Kada biste se Vi pitali, koji trend u advertisingu biste savetovali za 2013. godinu?

Uh… Još u vreme Mobtela sam tražio da mi kao sredstvo za rad obezbede svinjsku plećku, pasulj i kristalnu kuglu, ili bar nešto od svega toga, da bih mogao uspešno da planiram marketinške aktivnosti. Nažalost, nikad ih nisam dobio. ;) Naravno, uvek je dobro kreirati „ljubičastu kravu“, ili, po mogućstvu, kreirati novo tržište (pobeći iz „crvenog“ u „plavi okean“), ali nije neophodno. U principu, neophodno je da znate kako da potencijalnom kupcu na najefikasniji i najefektniji način ispunite želje. Od toga sve zavisi – i sam proizvod/usluga, i njegova cena, i distribucija, i poruka i kanal komunikacije… Nikad ne treba zaboraviti 4P marketinga i činjenicu da je advertajzing samo deo jednog od ta 4P, što znači da mora da bude usklađen sa ostala tri. Trend? Pa, ako baš moram… Ne znam da li je trend, ali je savet da se koristi integrisana komunikacija kroz sve adekvatne komunikacione kanale, u skladu sa samom porukom, ciljnom grupom, budžetom i promotivnim sredstvima. I naravno, da bude usaglašena sa ostala tri P. :)

O autoru/ki

Sandra Kravitz Simonović

Zavisnica od informacija, profesionalni mislilac. Web preduzetnica po opredeljenju, futurista po religijskim shvatanjima. MarketingITD pokrenula da bi imala izgovor da po ceo dan gleda reklame i čita stručne knjige.
Moto: Dom je tamo gde su ti šifre.

4 komentara

Ostavi komentar