Biblioteka

Emocionalna inteligencija (Goleman)

Koeficijent inteligencije je relativno lako izmeriti: postoje razni testovi koje možete raditi kod kuće, brojna udruženja, poput Mense – Međunarodnog udruženja ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije (IQ), koja imaju i sopstvene, standardizovane testove. Međutim, svakodnevno smo svedoci da visok IQ ne znači nužno i uspeh u poslu ili privatnom životu. Istraživanja pokazuju da je od mnogo većeg značaja emocionalna (ali i socijalna) inteligencija, odnosno, način na koji rukovodimo sopstvenim emocijama.

O autoru

Daniel Goleman (1946.), pisac (autor nekoliko knjiga o psihologiji, nauci, obrazovanju i vođstvu), psiholog, naučni novinar. Doktorat je stekao na Harvard univerzitetu, a trenutno vodi Konzorcijum za istraživanje emocionalne inteligencije u organizacijama (Consortium for Research on Emotional Intelligence in Organizations) na Rutgers univerzitetu.

IQ-vs-EQ

O knjizi

U pet delova i šesnaest poglavlja, autor objašnjava emocije i emocionalnu inteligenciju: od uvoda i onsovnih objašnjenja, preko primene do mogućih rešenja. Kognitivna inteligencija je ono na šta mislimo kada obično govorimo o inteligenciji neke osobe, međutim, Goleman skreće pažnju kroz primere zbog čega ovaj tip inteligencije ima manje značaja za nečiji uspeh u poslovnom i privatnom životu, status u društvu i slično.

Za razliku od kognitivne inteligencije koja nam je data rođenjem i na koju može malo ili nimalo da se utiče, emocionalna inteligencija se neprekidno razvija i može da se nauči. Da bi neko uspeo u životu, porebno je mnogo više od “biti pametan”. Svi znamo za slučajeve učenika i studenata koji su briljirali na studijama/u školi, ali se nisu najbolje pokazali kao zaposleni. Primena emocionalne inteligencije u školovanju i razvoju daje mnogo bolje rezultate od pukog forsiranja kognitivne.

Utisak

Na samom početku čitanja srešćete se sa nešto više stručnih termina i definicija, koje mogu delovati zamorno, no – ovo je učinjeno s razlogom, da sa naučnog aspekta objasni pojam emocionalne inteligencije. Stil pisanja nije beletristika, dakle – nije za široke narodne mase, već više odgovara udžbenicima, te tako i posmatrajte ovu knjigu.

Ukoliko joj se posvetite na pravi način, ova knjiga vam može mnogo toga vratiti, i pomoći u popravljanju kvaliteta života. Kao obavezno štivo bi je trebalo preporučiti svima koji rade u oblasti komunikacija, ljudskih resursa, ali i svima koji su u neposrednom kontaktu s ljudima.

[button link=”http://www.geopoetika.com/book.php?id=78&utm_source=marketingitd&utm_medium=button&utm_campaign=emocionalna_inteligencija” size=”medium” target=”blank”]Poruči od izdavača | Emocionalna inteligencija – Danijel Goleman (Geopoetika)[/button]*

Citat

Uprkos tome što visoki IQ nije garancija uspeha, ugleda ili sreće u životu, naše škole i kultura se oslanjaju na akademske sposobnosti, zanemarujući emocionalnu inteligenciju ili niz osobina – neko bi ih mogao nazvati karakterom – koje takođe uveliko utiču na našu sudbinu. (…) U kojoj će meri neko ovladati ovim sposobnostia od suštinske je važnosti za razumevanje zbog čega jedna osoba u životu napreduje, dok druga sa istim intelektom završava u slepim ulicama: emocionalni talenat je meta-sposobnost kojom se određuje sa koliko uspeha koristimo veštine koje posedujemo, uključujući tu i “hladni” intelekt.

Sokratov savet “spoznaj samoga sebe” jeste osnovna poruka emocionalne inteligencije – svest o čovekovim osećanjima u trenutku kada se pojave.

Optimizam, kao i nada, predstavlja očekivanje da će se stvari u životu odvijati u pozitivnom pravcu, uprkos preprekama i neuspesima. Sa stanovišta emocionalne inteligencije, optimizam je način ponašanja koji ljudima ne dozvoljava da postanu apatični, bespomoćni ili depresivni pred napornim zadacima. I, kao i nada, njen bliski rođak optimizam se u životu isplati (naravno, ako je u pitanju realističan optimizam; previše naivan optimizam može da bude porazan).

Mi šaljemo emocionalne signale tokom svakog susreta i oni utiču na one sa kojima bivamo. Što smo društveno veštiji bolje ćemo kontrolisati signale koje šaljemo; rezervisanost učtivog društva je, pre svega, jednostavno sredstvo koji se postiže da ni jedan emocionalni ispad ne poremeti susret (…). Emocionalna inteligencija uključuje ovladavanje ovom razmenom; “popularni” i “šarmantni” su reči kojima opisujemo ljude čije nam društvo godi jer se zbognjihovih emocionalnih umeća dobro osećamo.

Stepen emocionalne prisnosti ili vezanosti koje ljudi osećaju prilikom susreta postaje uočljiv putem usaglašenosti njihovih pokreta dok razgovaraju – znak bliskosti koji je obično nesvestan.

(…) moć dobrog gvornika – političara ili sveštenika – utiče na to da njihove emocije prodru do drugih. To je kao kad kažemo: “Držao ih je u šaci”. Emocionalni upliv jeste suština uticaja.

*Knjiga je deo privatne arhive. Pogledajte naš Princip etičnosti.

O autoru/ki

Sandra Kravitz Simonović

Zavisnica od informacija, profesionalni mislilac. Web preduzetnica po opredeljenju, futurista po religijskim shvatanjima. MarketingITD pokrenula da bi imala izgovor da po ceo dan gleda reklame i čita stručne knjige.
Moto: Dom je tamo gde su ti šifre.

1 komentar

Ostavi komentar