Novosti

E-trgovina najbrže raste u Hrvatskoj, ali su potrošači najnezaštićeniji

Autor/ka marketing ITD

Hrvatska ima najbrži rast elektronske trgovine u EU, dok sa druge strane, potrošači smatraju da su među najnezaštićenijima i da nisu dobro obavešteni o svojim pravima, pokazuje Pregled potrošačkih uslova koje je objavila Evropska komisija.

Ipak, procenat potrošača u Hrvatskoj koji kupuju preko interneta još uvek je dosta nizak (23%), dok je prosek u Evropskoj uniji 45%. S druge strane, Hrvatska ima najbrži rast u elektronskoj trgovini, jer je 2008. bilo samo 8%, a 2010. samo 14% potrošača koji su naručivali robu preko interneta.

Prema indeksu koji govori o zadovoljstvu potrošača svojim položajem na tržištu, Hrvatska je na dnu liste sa 50 bodova, a iza nje su samo Kipar (49 bodova) i Grčka (47). Najviše bodova, 73, imaju Finska i Velika Britanija, čiji se potrošači smatraju najzaštićenijima.

To su neki od rezultata Pregleda potrošačkih uslova , redovnog godišnjeg izveštaja koje Komisija objavljuje već devetu godinu za redom, a ove je godine Hrvatska uključena prvi put. Pregled potrošačkih uslova nastaje na osnovu anketa potrošača u svim državama članicama te u Norveškoj i Islandu. Pregled se smatra važnim alatom koji omogućava državama članicama i Evropskoj Komisiji da vide rezultate svojih mera u području zaštite potrošača i predstavlja putokaz za poboljšanje te zaštite.

Što se tiče znanja o zakonima koji štite potrošače, Hrvatska je u EU na predzadnjem mestu, jer 50% potrošača smatra da poznaje svoja prava, dok je prosek EU 60%. U Hrvatskoj samo 66% potrošača preduzima nešto kada smatraju da su oštećeni, što je među najnižim procentima u EU, dok je prosek u EU 83%. Ovo je najverovatnije u vezi sa efektivnošću rešavanja žalbi: u Hrvatskoj je 54% zadovoljnih načinom rešavanja tih žalbi, dok je u EU 66%.

Samo šest procenata potrošača u Hrvatskoj se odlučuje za prekograničnu kupovinu preko interneta, međutim, ni u Evropskoj Uniji taj procenat nije visok: tek 11%. No, što se Hrvatske tiče, ovaj procenat bi trebalo da se nakon ulaska u EU ubrzo promeni, jer su dosad postojale objektivne prepreke za kupovinu preko interneta iz zemalja članica EU: većina online trgovina u EU ne dostavlja robu izvan granica ove unije, zbog carine i poteškoća s načinima plaćanja.

Osim toga, hrvatski potrošači nemaju mnogo poverenja u internet trgovinu. Samo 31 procenat potrošača (najmanji procenat u EU) oseća se sigurno kada kupuje preko interneta od domaćih dobavljača, a 27 procenata kada to čine iz neke druge zemlje članice. Poverenje u prekograničnu trgovinu nije u proseku veliko ni u EU:  tek 35 procenata potrošača ima poverenja u kupovinu od online dobavljača iz drugih zemalja članica, a 70 procenata njih ne zna šta je potrebno učiniti u slučajevima kada dobiju robu koju nisu naručili. Kad je reč o kupovini od domaćih dobavljača, tu je poverenje u članicama EU dosta veće: 59%.

Poverenje u online kupovinu dostiglo je nivo od 80% kod onih koji već imaju iskustva u kupovini preko interneta, što govori da uzrok nepoverenja u taj način trgovine nije u doživljenom negativnom iskustvu, nego u nedovoljnom poznavanju. Uopšteno, elektronska trgovina i korištenje interneta znatno je niže među starijom, slabije obrazovanom populacijom i kod onih s nižim prihodima. Takođe, vidljiva je razlika u Istočnoj i Južnoj Evropi u odnosu na severne i zapadne članice, u kojima građani imaju znatno veće poverenje u elektronsku trgovinu. Razlike su znatne: procenat potrošača koji se oseća odgovarajuće zaštićenim postojećim merama kreće se od 18 do 76 procenata.

Hrvatska je nešto iznad evropskog proseka po broju trgovina koje posluju online – 17%, a prosek u EU je 16%. I kad je u pitanju prekogranična online trgovina Hrvatska je u tom elementu iznad evropskog proseka i nalazi se na 7. mestu: 37 maloprodajnih kompanija u Hrvatskoj prodaje robu preko interneta u druge članice, dok je prosek u EU 25%.

Hrvatska je iznad evropskog proseka i kad je reč o tome u kojoj meri ekološki elementi utiču na potrošački izbor proizvoda: 48 procenata anketiraniih hrvatskih potrošača uzima u obzir ekološki uticaj pri izboru proizvoda, što je među najvišim procentima, dok je prosek u EU 41%.

Kako u Hrvatskoj, tako i u Evropskoj Uniji vidljiv je trend da potrošači više veruju svojim udruženjima, organizacijama za zaštitu potrošača, nego telima vlasti koja se bave tim pitanjem.

Izvor: Jutarnji.hr

O autoru/ki

marketing ITD

Ostavi komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.