Živeo život: Izložba koja vas vraća u neko drugo vreme

Sve više ljudi primećuje i komentariše kako smo se vratili u devedesete godine prošlo veka, od postavke vlasti preko medija, odnosa sa susedima, epidemije trenerki i kajli na ulicama do učestalih pucnjava i porasta kriminala. Klubovi se reklamiraju muzikom iz devedesetih, poznate ličnosti iz tog doba su ponovo aktuelne, a održan je i festival „Volim devedesete“. Izgleda da su se ljudi, suočeni sa sve lošijom slikom svakodnevice, okrenuli nostalgiji. Ali, prema pogrešnoj deceniji.

Na kulturi i umetnosti je sada zadatak da situaciju preokrenu u svoju korist i pokažu društvu kako devedesete i nisu bile tako sjajne. Međutim, zahvaljujući sve manjem budžetu i loše razvijenim kulturnim potrebama kod stanovništva, nema mesta za inovacije. Biće izviždane, gađane paradajzom i bačene u zapećak. Na dobru reakciju naići će jedino stvari koje su ljudima već poznate, proverene, uvežbane.

Nostalgija privlači pažnju. Zato su organizatori izložbe „Živeo život“, imajući sve pomenuto u vidu odlučili da animiraju publiku nostalgijom prema jednom drugom vremenu – vremenu “crvenih” pasoša, farmerki iz Trsta, borosana, kariranih stoljnjaka i mirisa pite od jabuka.

Izložba je postavljena u robnoj kući Beograd a možete je pogledati do 31. jula.

Zavirite u vreme kojeg se sećaju vaši roditelji, zavirite u disko klubove, bioskope, kaleidoskope i kofere starih Jugoslovena. Izložba je postavljena na tri sprata sa bezbroj izložbenih predmeta i interaktivnih instalacija koje dočaravaju zvukove i mirise tog doba.

“Običan čovek” je ustajao u 6.00, prao zube domaćom pastom, koristio “Pitralon” losion, a stan mu je mirisao na toplo mleko. Vozio je novog “fiću”, čitao magazin “Start”, slušao Ivu Robića i “Siluete”. Išao je u Trst da kupi ono što nije mogao u domaćim robnim kućama, kampovao je bez para sa društvom, radovao se državnim praznicima…

Na samom ulazu upoznajemo se sa modom od pedesetih do osamdesetih, imamo priliku da vidimo ormar jedne tipične porodice i naslutimo planove i društveni stalež. Možemo da prelistamo i štampu iz tog doba, od dnevnih novina preko Politikinog zabavnika do prvog erotskog časopisa. Prvi utisak: preovladava pozitivan ton, kritički stav i ulepšana slika stvarnosti. Jer, mediji su zaslužni za formiranje stavova naroda, i dobro su znali koliko njihova reč ima uticaja. Takođe, izložene su “Startas” patike marke Borovo, kao i popularna obuća jugoslovenskih radnica – borosane. Navodno najudobnija obuća za dugo stajanje na nogama i visoko cenjen domaći proizvod tog doba.

Pored mode i štampe, prvi sprat ove postavke krase i dva popularna automobila, zanimljiva priča o par-nepar zakonu o saobraćaju, a možete i, kao u stara dobra vremena, pojesti par viršli u zemički sa autentičnog kioska. Živeo život, jer sad bolje razumemo priče svojih roditelja!

Nakon što smo saznali šta su jeli, čitali i kako su se oblačili, već potpuno nostalgični i razneženi prelazimo na drugi sprat gde nas čeka sećanje na radne akcije omladinaca i sportske podvige jugoslovena. Ovde vidimo uniforme sa radnih akcija, osećamo mladi duh onih koji su ih nosili dok posledice njihovog rada verovatno svi, ne znajući, uživamo. A studenti koji su imali više novca, leta su provodili u inostranstvu. Kažu da je Zapadna Evropa bila dosta pristupačna i popularna a da se sa crvenim pasošem bez vize išlo skoro svuda. Zato je u to vreme napredovala i blistala jugoslovenska aviokompanija – JAT.

Gledajući JAT-ovu propagandu kroz godine, sve nam je manje jasno zašto ova kompanija danas propada i gde je sad duh ljudi koji su nekad toliko zračili energijom. Reklame su lepše dizajnirane od nekih danas, a za jednog monopolistu, JAT je itekako imao smisla za marketing.

Dalje nalazimo i šta je jedan tipični Jugosloven pakovao u kofer kad je putovao i otkrivamo poreklo takozvanog „paradajz turizma“.

Zatim ulazimo u supermarket gde usput saznajemo o prvim ovakvim radnjama u Jugoslaviji, gledamo ambalaže proizvoda, deluju nekako domaćinski, šareno, a ne uniformisano kao danas. Većinu ovih pakovanja znamo jer ih naše bake čuvaju, u kutije od kafe pakuju šećer, u kutije od keksa igle i konce.

Za radoznale, tu su i  tipična dnevna soba kao i dve kancelarije, jedna direktorska, druga činovnička, koje krasi isti detalj – slika Tita na zidu. Možda najzanimljiviji detalj ovde su pločice sa imenima službenika i oslikavanje jednog čestog stereotipa u koji ćete morati sami da se uverite. Živeo život, jer sad znamo za šta su živeli!

Na trećem spratu, postavka postaje interaktivna, čulna, vraća u detinjstvo, dozvoljava nam da pomirišemo domaću pitu od jabuka, čuveni Brion, vruć hleb ali i onaj poznati miris zagorelog mleka. Daje nam kaleidoskope i stereoskope da zavirimo u detinjstva onih koje smo upoznali tek kad su odrasli. Već tu, možete da poslušate i dobro poznatu špicu dnevnika i džingl radija Luksemburg na kom su odrastale generacije.

Prostoriju osvetljava disko kugla a pored nje – harmonika, podsećaju na različitost i duh koji možda više ne možemo da osetimo. Osim toga, tu su i stari džuboksi sa šlagerima koje i danas možemo čuti na radiju. Kao da smo na igranci na kojoj su se upoznali naši roditelji. Tu je i kafana. Prava kafana sa kariranim stoljnjacima, špricerom sa sifon sodom i tihom muzikom. Živeo život, jer sad znamo kako su se zabavljali!

Za kraj, učionica, zelena tabla, globus i mapa Jugoslavije. A ovu mapu ste već verovatno videli jer škole nisu kupovale nove dugo posle raspada stare države. I onda, razmislite o tome kako i dalje imamo karirane stoljnjake u kafanama, i dalje najslušanije radio stanice puštaju ex-YU muziku, opet imamo crvene pasoše i još uvek smo „paradajz“ turisti, a startasice i borosane su se vratile u modu.

Možda najbolja definicija nostalgije dolazi sa vukajlija.com:

Nostalgija je vreme za kojim žalimo misleći da nam je tada bilo bolje, a to za čim žalimo, sprečava nas da nam sada bude dobro.

Živeo život, jer je to jedini koji imamo!