Analize i istraživanja

Da li se (i kome) isplati preprodaja (nacionalnih) domena?

Prvi avgust bio je važan datum za kompanije JAT Airways i Etihad: predstavljen je novi naziv kompanije JAT – Air Serbia, kao i vizuelni identitet. Osvrnuli smo se odmah na web adresu koju će kompanija koristiti, i činjenicu da nacionalni avio prevoznik, po svemu sudeći, nema i nacionalni domen. Adresa airserbia.rs je zauzeta još od 2008. godine, a u međuvremenu od četvrtka do sada je neko kupio i air-serbia.rs. No, koja prava ima ova, i svaka druga domaća kompanija, u vezi sa nazivom svoje firme i posedovanjem odgovarajućih domena?

Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) navodi da se sporovi povodom registrovanih .rs domena rešavaju pred Komisijom za rešavanje sporova povodom registracije nacionalnih internet domena pri Privrednoj komori Srbije. Arbitražno veće razmatra i utvrđuje da li je registracijom i korišćenjem nacionalnih internet domena registrant povredio pravo intelektualne svojine ili neko drugo subjektivno pravo tužioca, u skladu sa odredbama Pravilnika. Postupak se pokreće podnošenjem tužbe od strane tužioca, odnosno njegovog punomoćnika.

RNIDS logo

RNIDS u svom pravilniku iznosi kriterijume donošenja odluka o prestanku ili prenosu registracije spornog domena:

Član 22 kaže:

Arbitražno veće može doneti odluku o prestanku ili prenosu registracije spornog domena sa registranta na tužioca ukoliko se dokaže da su ispunjeni sledeći uslovi:
1. da je nacionalni domen istovetan predmetu tužiočevog žiga, ili mu je sličan u meri da može stvoriti zabunu i dovesti u zabludu učesnike u prometu;
2. da registrant nema pravo ili legitiman interes da koristi sporne nacionalne internet domene;
3. da je registrant nacionalni internet domen registrovao i koristio protivno načelu savesnosti, poštenja i dobrih poslovnih običaja.

Član 23 navodi šta se smatra upotrebom nacionalnog internet domena suprotnom dobrim poslovnim običajima:

Smatraće se da su nacionalni internet domen registrovan ili korišćen protivno dobrim poslovnim običajima, načelu savesnosti i poštenja naročito u sledećim slučajevima:
1. ako se dokaže da je registrant registrovao nacionalni internet domen pretežno u cilju njihove prodaje ili davanja u zakup tužiocu, koji je titular žiga čiji predmet je istovetan ili bitno sličan registrovanom nacionalnom internet domenu, odnosno radi prodaje ili davanja u zakup nacionalnog internet domena licu koje je tužiočev konkurent u privrednoj utakmici, a na osnovu utvrđene nesrazmere između cene zakupa nacionalnog internet domena i prodajne cene prema napred spomenutim licima;
2. ako se dokaže da je registrant registrovao nacionalni internet domen kako bi sprečio titulara žiga da oznaku koja je predmet žiga registruje kao naziv nacionalnog internet domena;
3. ako se dokaže da je registrant registrovao nacionalni internet domen kako bi naneo štetu svom poslovnom konkurentu;
4. ako se dokaže da je registrant koristio nacionalni internet domen koji je istovetan ili bitno sličan predmetu tužiočevog žiga, pretežno radi privlačenja korisnika Interneta na svoj veb- sajt ili drugi Internet servis, radi komercijalnih efekata, stvarajući tako zabunu u pogledu porekla roba koje se na tom sajtu, odnosno putem tog Internet servisa, prodaju, odnosno u pogledu usluga koje se pružaju.

Član 24 objašnjava šta je to legitimno pravo za korišćenje nacionalnih internet domena:

Smatraće se da registrant ima legitiman interes da koristi nacionalni internet domen ukoliko dokaže:
1. da je pre bilo kakvog saznanja o pokretanju tužbe koristio nacionalni internet domen u komercijalne svrhe, saglasno dobrim poslovnim običajima, načelima savesnosti i poštenja; ili
2. da je pre podizanja tužbe već bio poznat široj javnosti kao titular tog nacionalnog internet domena, bez obzira što nije zaštitio sporni znak žigom; ili
3. da koristi nacionalni internet domen isključivo u nekomercijalne svrhe, bez ikakve namere da potrošače i druge učesnike u prometu dovede u zabludu u pogledu porekla označenih roba ili usluga, a u kontekstu bitne sličnosti ili istovetnosti sa predmetom tužiočevog žiga.

Arbitraža se radi od slučaja do slučaja, i nije zahvalno davati prognoze u vezi sa konkretnim slučajevima unapred, ali ukoliko pogledamo ove slučajeve, airserbia.rs kao i air-serbia.rs mogu biti arbitražom dodeljeni kompaniji Air Serbia. Prvi domen jeste registrovan znatno ranije, ali se na njemu ne nalazi ništa, nikakva stranica nije pokrenuta, niti se neka delatnost obavlja na njoj. S druge strane, air-serbia.rs je registrovan prvog avgusta 2013. godine – dakle, onog dana kada je i objavljen novi naziv kompanije JAT, što znači da Air Serbia ima osnovano pravo da zatraži vlasništvo nad oba ova domena (i verovatno ih dobije).

Važno je znati i ovo: prednost kompanije ne znači da imate pravo da danas registrujete, primera radi, kompaniju koja se zove Aviokarte, a potom zahtevate domen aviokarte.rs – s obzirom na to da se na pomenutom domenu već nalazi stranica koja posluje u skladu sa svojim imenom, odnosno prodaje avio karte.

No, činjenicu da arbitraža nije besplatna koriste mnogi registri (i druga pravna lica) koji unapred kupuju domene pa ih nude kasnije na prodaju, po ceni nešto nižoj od cene arbitraže (koju snosi tužilac). Dakle – iako imate pravo na svoj domen, i to i dokažete, nekom ćete morati da platite ukoliko vam je domen zauzet. Zbog toga je dobro pre registrovanja kompanije proveriti da li je ime slobodno ne samo u Agenciji za privredne registre, već i na RNIDS-ovoj stranici WhoIs upit, kao i na društvenim mrežama, uz pomoć stranice NameChk.

Ukoliko je domen sa imenom vaše kompanije registrovan, a vi ne želite da platite niti arbitražu niti onome ko je taj domen zakupio, uvek možete poslušati i neki od ovih saveta u vezi sa nazivima domena.

Korišćen dokumentPravilnik o postupku za rešavanje sporova povodom registracije nacionalnih internet domena

Korisne adrese iz oblasti arbitraže u rešavanju sporova nad internet domenima:

O autoru/ki

Sandra Kravitz Simonović

Zavisnica od informacija, profesionalni mislilac. Web preduzetnica po opredeljenju, futurista po religijskim shvatanjima. MarketingITD pokrenula da bi imala izgovor da po ceo dan gleda reklame i čita stručne knjige.
Moto: Dom je tamo gde su ti šifre.

4 komentara

  • Po meni malo nema smisla, Nigde ne pise da ja moram da imam nesto na domenu ako sam vlasnik istog. Airserbia je trebalo da proveri da li je domen slobodan i ukoliko nije odmah da kontaktira vlasnika radi pregovora o prenosu vlasnistva. Ukoliko je domen kupljen NAKON registracije firme i taj domen pocne da se bavi aktivnostima koje stete kompaniji, u tom slucaju je prenos vlasnistva ili gasenje domena razumljivo. Koliko samo ljudi se obogatilo jer se kupilo neki kul domen i kad se otvorila istoimena firma morali su da plate trazenu cenu. Ovaj deo zakona bi trebalo malo srediti. Ista logika moze biti primenjenja na “otimanje” bilo cega sto je kupljeno a nije upotrebljeno, sto nema smisla.

    • Potpuno se slažem, profesionalno bi bilo da su proverili, kontaktirali koga treba i
      sve to rešili dogovorom. Međutim, kako god, Arbitražna komisija i
      postoji zato da sve proceni i uzme u obzir pre donošenja odluke. Inače,
      legitimno bogaćenje na “kul domenima” je u slučaju generičkih pojmova
      (npr. Business, Diamond, Sex, Beer, Casino isl. – http://most-expensive.com/domain-name), a kad su u pitanju brendovi nije baš tako – u svetu
      postoje advokatske kancelarije koje se isključivo bave zaštitom brendova
      i njihovih prava na netu, tako da “naplata” od brendova nije baš tako
      jednostavna.

      • Naravno ali nije uvek tako jednostavno :) Seti se Netflix-a i @Qwikster twitter naloga. Nema veze sto je gigant odlucio da otvori novi odsek i da ga nazove tako, kad je to vec zauzeto. Isto tako je neko mogao kupiti apple.com i tipa instalirati neki free forum i ostaviti da je zakljucan. Tako razni advokati i slicni ne bi mogli da dokazu da je kupljen domen sa namerom preprodaje (sto i dalje nije zlocin) nego da jednostavno neko koristi taj domen i firma nema izbora nego da plati :) U svakom slucaju je bolje platiti vlasniku nego toj komisiji gde nije sigurno da ce presuditi u korist firme. Jednokratna uplata, makar i od 10000e, osigurava reputaciju na internetu i prava na domen, sto je nista naspram potencijalne stete koja bi nastala ukoliko firma ne kontrolise istoimeni domen :) Sa druge strane, uvek mogu uzeti novi domen i uz malo SEO-a biti iznad zauzetog po rankingu i svi srecni :)

        • Parametri koji se uzimaju u obzir prilikom arbitraže nisu svuda isti, kao ni zakoni koji te stvari pokrivaju, tako da ni odluke komisija nisu svuda iste. Nekad je zaista bolje platiti trenutnom korisniku domena, nekad ne, zavisi od procene, ali i tržišta, lokalnih zakona, veličine brenda, cene domena, cene arbitraže itd. itd. Poenta moje priče je da je jedini ozbiljan i profesionalan pristup taj da se registruju svi potrebni nazivi domena u svim potrebnim domenskim prostorima PRE mego što se brend javno predstavi tržištu (bilo da je u pitanju korporativni ili proizvodni brend). Svaki drugačiji pristup ostavlja puno prostora raznom mešetarenju. Mislim da se oko toga slažemo.

          Što se tiče drugog naziva domena uz korišćenje “malo SEO-a”, tu i jesi i nisi u pravu – u pravu si da se takav naziv domena u pretragama može popeti iznad nekog drugog, ali taj drugi i dalje predstavlja potencijalnu opasnost po brend. Ako je “novi” naziv domena npr. prvi na SERP, a onaj “stari” malo ispod, on će i dalje biti u vidokrugu onih koji pretražuju i potencijalno će odvlačiti posetioce od onog “gornjeg”. A ako je njegovom korisniku pozicioniranje bitno, može i on da posegne za “malo SEO-a” i cela priča postaje još neizvesnija. Dakle, SEO svakako može da utiče, ali u oba smera, tako da je opet najsigurnija varijanta BLAGOVREMENI zakup svih potrebnih naziva domena.

Ostavi komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.