Intervju

Miroslav Vujović: U Srbiji je ignorisanje kvaliteta doživelo nivo “doktorata”

Kada u Srbiji zatražite “majstora za izradu logotipa”, među prvim predlozima biće vam Miroslav Vujović, poznat pod nadimkom Graforidža. Ovaj dizajner sa diplomom mastera arhitekture svoje je logotipe “izlagao” u vodećim međunarodnim brend magazinima, kao što su Logo Lounge, Wolda, Taschen, Rockport, Logo TalksSend Point, te vodećim svetskim web stranicama za logotipe Logopond, Logofaves i drugim.

Miroslav Vujović ne radi samo logotipe (i njihove parodije), već je zaslužan za izgled brojnih DVD omota, CD omota i filmskih postera. Sa Miroslavom smo nedavno razgovarali oko nagradnog konkursa za dizajn etikete koji je raspisala vinarija Tikveš, koji može da posluži kao uvod u današnji intervju, u kojem ćemo se dotaći i klijenata iz Srbije, konkursa za izradu logotipa i trendova u dizajnu.

Kako je jedan master arhitekture počeo da radi logotipe? Ili: kako je jedan dizajner logotipa postao master arhitekture – šta je bilo pre?

Moje interesovanje za dizajn počelo je slučajno, kada sam jednog dana u pauzi između predavanja otišao do obližnje štamparije da podignem bedževe za Klub mladih Arhitekata. Sutradan sam počeo tamo da radim na pripremi za štampu i do danas nisam prestajao da se bavim dizajnom.

Iako sam u to vreme radio na fakultetu kao asistent-demonstrator iz 4 glavna predmeta, asistentska plata je tih devedesetih godina bila 150 maraka, a u štampariji sam odmah dobio platu od 200 maraka :) Nevezano za novac, uvek me je privlačilo otkrivanje svega novog što ima veze sa kreativnošću.

Inspiracija, ta magična reč svakog kreativca. Kako i gde pronalaziš inspiraciju za radove?

Uglavnom slučajno dok se vozim automobilom, autobusom ili dok šetam gradom, a skoro uvek u kuhinji ili toaletu, gde prestaje proces maltretiranja mozga zadacima, a počinje opuštanje koje na kraju rezultira “nagradom” koju dodeljuje glava zbog priređenog joj odmora :) Naravno, često se najbolje ideje pojave nakon noćnog buđenja, ali nažalost retko kad i budu zabeležene zbog mrzovolje da se ustane i dohvati papir i olovka :)

Kako ti posmatraš transfer iz printa u web? Koliko je zahtevno jedno, a koliko drugo?

Ako misliš na dizajn, smatram da dizajner nije kompletan ako ne poznaje obe tehnologije – CMYK i RGB, odnosno ako boje u CMYK-u ne ume da prepozna u procenat, a ne da ih nabada slučajno na skali. Onaj ko je prošao pripremu za štampu, lakše se snalazi u RGB svetu, dok suprotno to ide teže jer mnogi ne poznaju ograničenja CMYK skale, koja je nastala iz potrebe ekonomičnosti. Moj dizajnerski senzibilitet stremi minimalizmu, pa nisam baš srećan kada klijent u logou zahteva tzv. web 2.0 efekte prelamanja boja, ne shvatajući da se kvalitet logoa ne meri bojama, već oblikom.

Ako u crno-beloj verziji logo nema istu čitljivost kao i u obojenoj verziji, smatram da se radi o lošem rešenju.

A ako misliš na medije, web je neminovnost i odavno je trebalo smišljati kreativne ideje kako ubediti ljude da se pretplate na online sadržaj, a ne sedeti i kukati nad sudbinom zbog pada tiraža.

Klijenti iz Srbije u poređenju sa klijentima iz inostranstva, posebno razvijenih zemalja: ko je zahtevniji, ko je opravdano zahtevniji, ko više ume da ceni rad, a ko se više cenka?

Da li će neki posao proći ili ne, ne određuje nacionalnost već dizajnerski “ukus” klijenta. Iako i domaći i strani klijenti imaju dosta toga zajedničkog, ono što je za Srbiju izrazito karakteristično je to da se ovde dizajn, a posebno vizuelni identitet, uošte ne ceni, tako da mogu odgovorno da tvrdim da je ogromna većina domaćih klijenata užasna, često i bezobrazna jer očekuje da im se dizajnersko rešenje da na poklon. Cenkanja ima svuda, ali Srbi su majstori za to. Čast izuzecima kojih sam upoznao jako malo.

Reč-dve o konkursima za izradu logotipa i vizuelnog identiteta uopšte u Srbiji?

Sećam ih se sa setom. Nekada sam osvajao preko 2.000 evra na javnim anonimnim konkursima i od toga sam mogao lepo da živim. Danas je sve to do te mere obezvređeno da postaje smešno. Nagrade se kreću od 100 do 200 evra, retko preko. Mislim da je svetska kriza samo izgovor i da je na red došla “konačna istina” – nepostojanje svesti o potrebi kvalitetnih dizajnerskih rešenja. U Srbiji je ignorisanje kvaliteta doživelo nivo “doktorata”.

Trend u poslednje vreme, kada je web u pitanju, je tzv. flat design – a kod nas? Koliko se prate trendovi iz sveta, i koliko li to zavisi od „ubeđivačke“ moći dizajnera ili ipak poslednju reč ima naručilac posla?

Flat design je mnogo bliži mom dizajnerskom senzibilitetu – minimalizmu – i drago mi je da sve više istiskuje komplikovane sajtove. Ali, nažalost, većina klijenata i dalje razmišlja po principu “daj što šarenije i nabudženije”.

Moj posao, kao dizajnera, je da ubedim klijenta da previše informacija ne znači i višak kvaliteta. Srećom, klijente koji žive u prošlosti konkurencija će kad tad kazniti.

Kakvi su ti dalji planovi u karijeri?

Trenutno radim na svom sajtu rebrander.co koji će se baviti redizajniranjem postojećih, nedovoljno dobro dizajniranih brendova. Sebe definitivno vidim u sferi redizajna.

Takođe, uskoro pokrećem i projekat “Logo a day” (logoaday.co) u kojem planiram da izbacujem po jedan logo svakog dana u narednih godinu dana. Cilj je da u trenucima nedostatka inspiracije i kreativne blokade pomerim granice svoje kreativnosti. Medijska podrška će mi itekako biti potrebna, pa računam tu i na tebe i tvoj blog.

O autoru/ki

Sandra Kravitz Simonović

Zavisnica od informacija, profesionalni mislilac. Web preduzetnica po opredeljenju, futurista po religijskim shvatanjima. MarketingITD pokrenula da bi imala izgovor da po ceo dan gleda reklame i čita stručne knjige.
Moto: Dom je tamo gde su ti šifre.

Ostavi komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.