Intervju

Muzeji rade (i) u Srbiji [INTERVJU]

Domaća blogosfera nedavno je postala bogatija za mnoštvo sadržaja u kojima je na specifičan način obrađena tema muzeja i funkcionisanja kulturnih institucija u Srbiji uopšte, a haštag #muzejirade isprovocirao je veliki broj različitih komentara.

Kako se kombinacijom prikazivanja dobrih primera s jedne strane i konstruktivnom kritikom s druge može mnogo više postići u unapređenju poslovanja institucija nego pesimizmom i negativnim stavom, ali i o značaju online kanala za promociju kulturnih događaja priča Tina Kaplani, pokretač(ica) bloga Muzeji rade.

Pokrenula si blog koji je za kratko vreme privukao veliku pažnju u online svetu. Šta te je motivisalo da se baviš baš muzejima?

Okupacija muzejima je došla prirodnim tokom stvari. Na osnovnim studijama na Bolonjskom univerzitetu, program je bio takav da nas je najviše usmeravao na očuvanje umetničko-istorijske i muzičke baštine. U okviru studija imali smo mnogo dodira sa muzejima, redovno ih posećivali i komentarisali, i imali prakse u njima. Od tada sam sve više produbljivala temu, akademski i praktično, i zavolela muzeje. Ideja za blog posvećen muzejima je nastala kao rezultat istraživanja za moj master rad. Tom prilikom sam upoznala i saznala mnogo o našim muzejima i videla potencijal za njihov razvoj. Mislim da oni treba da postanu deo kulturnog proizvoda Srbije i na tome treba raditi.

Kakve su reakcije na teme koje obrađuješ na svom blogu? Koliko ljudi se od pojave haštaga #muzejirade zainteresovalo i uključilo?

Reakcije su uglavnom pozitivne, ali naravno ima i negativnih komentara. To je u redu. Mislim da je pre svega bitno pokrenuti diskusiju na tu temu, da se priča o muzejima. Haštag #muzejirade je u tome imao veliku ulogu. Dosta ljudi se javilo iz različitih oblasti koji žele da podrže, razmene ideje i sarađuju s nama.

Dok drugi uglavom negativno komentarišu rad državnih kulturnih institucija, ti problemu muzeja pristupaš na specifičan i neuobičajen način za naše podneblje istražujući i prezentujući ono što je dobro u njihovom radu. Misliš li da će ovakav publicitet zaista navesti, kako one koji rade u pomenutim institucijama, tako i širu javnost, da se zamisli i motivisati da rade na unapređenju kulturne ponude i posećenosti događaja?

Uvek je najlakše kritikovati ono što je loše, jer to ne zahteva dodatno angažovanje i iznošenje sopstvenih predloga. Uvek postoje i dobre strane stvari, i možda baš njih treba potencirati, jer negativne energije i kritike ima dovoljno.

Ne mislim da ne treba kritikovati, samo možda ne na pesimističan način. Rekla bih da smo već dosta pokrenuli javnost i muzealce, a još uvek smo na početku. Svi treba da radimo na tome da se generalna slika o kulturi menja, to je definitivno. Mi ćemo sigurno na tome raditi.

S obzirom na to da si istraživala rad muzeja kod nas, a da studiraš u Italiji, možeš li napraviti neku paralelu? Kako funkcionišu muzeji, ali i kulturne institucije uopšte ovde i tamo?

Italija je podeljena u regione, i svaki region vodi svoju politiku, pa i pogledi na kulturu nisu svuda isti. Uopšteno, mnogo se više ulaže u kulturu u Italiji nego kod nas. Postoje muzeji koji nisu mnogo razvijeni, kao i oni koji odlično rade. Ipak, kod njih se mnogo više govori i radi na kulturi, i ona se sve više povezuje sa turizmom i ekonomijom kako bi se očuvala. Uključeni su u svetske kulturne trendove koje se trude da implementiraju u svojoj zemlji. Ipak, moramo stalno da budemo svesni činjenice da oni imaju izrazito čvrst identitet i tradiciju, što mi nemamo. Zato moramo mnogo više da radimo na razvijanju našeg brenda i kulture. Kada je sama publika u pitanju, tamo je mnogo uobičajenije da ljudi idu u muzeje nego kod nas.

U jednom postu na svom blogu pišeš o vezi između kulture i profita. Koliko je ekonomičnost zaista važna za funkcionisanje muzeja? Koliko značajnim za stvaranje profita smatraš ulaganje u marketing?

Ekonomičnost je vrlo važna, a marketing još važniji. Ekonomičnost je ono što dovodi do finansijskog balansa u kasi muzeja. Marketing je ono što dovodi publiku. Nije to ništa novo. Odnos između onoga što muzej nudi i onoga što publika traži mora uvek da bude prisutan.

Muzeji u svetu sada rade na tome da budu orijentisani na posetioce, jer na kraju krajeva za njih i postoje. Marketing je upravo istraživanje potreba publike i usmeravanje kulturne ponude prema potrebama publike. Ovde, naravno, ne mislim da muzeji treba da promene svoj kulturni proizvod, već da ga formulišu na način na koji će on publici biti pitak i primamljiv.

Tina Kaplani Muzeji Rade

Kojim sve propratnim sadržajima muzeji mogu privući potencijalnu publiku?

Opet zavisi od kulturnog proizvoda koji muzej nudi, odnosno od predmeta koje čuva u svojoj postavci. Takođe, zavisi i od konteksta u kome se muzej nalazi. Neće muzej u Japanu i muzej u Pakistanu pristupiti na isti način svojoj publici. Generalno, tu su radionice, škole, seminari, ali ono što se pokazalo kao najefektnije su manifestacioni dogadjaji i okupljanja u okviru odredjene izožbe ili trajne postavke, koji su u uskoj vezi s publikom tog prostora. Takođe, bookshop i kafe bi trebalo da budu nešto što poseduje svaki muzej.

Pokretanjem bloga, Facebook stranice i haštaga #muzejirade pokazuješ da društvene mreže mogu biti koristan alat kada je komunikacija s publikom u pitanju. Koliko muzeji kod nas posvećuju pažnju ovom vidu komunikacije?

Mislim da su društvene mreže odličan način da se muzeji približe svojoj publici, koji treba maksimalno eksploatisati. IT sektor danas pruža tako velike mogućnosti za muzeje da komuniciraju sa stalnim i potencijalnim posetiocima na najrazličitije načine. To je odličan način da muzej prikaže ono što ima i ono što radi, i pre svega da prati reakcije publike.

Osim standardnih poziva na događaje i kačenja slika direktno sa događaja, postoji i direktan prenos razgovora i predavanja preko youtuba , kačenje fotografija dela iz svoje kolekcije, ankete u vezi sa delima ili istorijom muzeja i zaista još mnogo toga. Twitter i Facebook se za sada najviše koriste, a, kao što sam spomenula, postoje i druge mreže koje se mogu dobro iskoristiti za promociju, kao npr. instagram, tumblr, youtube. Mislim da muzeji mogu i mnogo više da se uključe u online komunikaciju, jer pruža mnogo načina da se u rad muzeja uključi veliki broj najraznovrsnije publike bez, u startu, velikih ulaganja.

Na koje sve načine ustanove kulture mogu raditi na svom rebrendingu i privlačenju pažnje potencijalnih posetilaca kako offline tako i online?

Svaki muzej je posebna priča, pa ne postoji samo jedna tehnika kojom se muzej može brendirati. Mnogo toga zavisi od konteksta i samog muzeja. Mislim da je za rebrendiranje jednog muzeja najbitnije da postoji jasna strategija i poruka koju će muzej slati publici kroz miks odgovarajućih kanala komunikacije.

Kako muzejirade.com planira da nastavi svoju misiju u narednom periodu?

Imamo razne ideje za nova istraživanja, projekte i akcije. Mnogo ideja se rađa i usput, jer se javljaju ljudi, organizacije i muzeji koji bi da se uključe i sarađuju sa #muzejirade. Nastavićemo sigurno sa posetama muzeja po Beogradu i zemlji, objavljivati još tekstova o menadžmentu muzeja, kao i o propratnim događanjima muzeja. Planiramo da još doteramo spisak muzeja Srbije koji se nalazi na sajtu, tako da bude što korisniji publici. I druge aktivnosti su u planu, koje možete ispratiti na našem sajtu.

O autoru/ki

Adrijana Milosavljević

1 komentar

Ostavi komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.