Analize i istraživanja Kolumne

Pornografija u medijima kao potrošna roba

Svakom pojedincu koji se koristi javnim sistemima informisanja današnjice gotovo je nezamislivo da u kontekstu najbanalnijih informacija koje dobijamo putem medija ne sretne bilo kakav oblik pornografije ili seksualno neprimerenog sadržaja. Naime, prelistamo li obične dnevne novine, a kamoli tabloid, pogledamo li neku popularnu emisiju, dobar deo vesti i informacija koje se plasiraju sadrže tragove ili pak cele priče o intimnim sferama životima, najčešće propraćeno time kako je upravo taj najintimniji deo nečijeg života o kojem čitamo, a i gledamo na fotografijama, zabeležen slučajno – što je sve obavezno propraćeno eksklamacijama “ŠOKANTNO!” i/ili “SKANDALOZNO!”.

Pre nego što nastavimo sa analizom, potrebno je ipak napomenuti da ma kakva bila vest i kome da je namenjena, čitaoci nisu jedni drugima isti, te ne traže iste informacije, a iste i (ne)prihvataju s različitim načelima.

Plasiranje seksualnih, erotskih i pornografskih sadržaja trebalo bi da je i itekako cenzurisano i kontrolisano pre nego što osvane u javnosti, ali je danas to, na žalost morala, ali na sreću onih koji od toga profitiraju, prestalo da bude pitanje medijske etike, a povrh svega etike uopšte.

Etika u srži svog postojanja služi kako bi ukazala na razlike u situacijama i na razlike u percipiranju i prihvatanju okoline. Ovo je, dakako, veoma širok problem koji se tiče celokupnog društva i nacije čiju etiku posmatramo. Vodeći se onime što čini jedno društva i njegove moralne vrednosti, što sa sobom automatski povlači pre svega ekonomsko stanje u toj državi, dolazimo do toga da je poimanje etike i njeno delovanje zasigurno zavisno od samog društva koje ju i kroji, prihvata ili ne, i čini je postojećom i živom.

[alert type=”info”]

Pročitajte i: Etika i internet marketing

[/alert]

Problem etike u medijima danas trpi tolike probleme unutar same semantike i racionalizacije tih pojmova kao samih, da je preko potrebno govoriti o tome šta je medijska etika danas.Ono što bi medijska etika kako u Srbiji tako i uopšteno gledavši trebalo da predstavlja daleko je od onoga što nam se kao njen zdrav proizvod plasira. Ono što nam javnost pruža ne samo da odavno nije kontrolisano, već je skoro jednako dugo i nudi upravo sa ciljem da se na taj način što lakše proda. Medijska etika ugrožena je upravo iz razloga kojima se vode oni koji joj dopuštaju da takva bude. Čitaoci mogu da biraju šta će prevideti, ali ne i šta će izbeći.

Dolce & Gabbana De Luxe |oktobar 2013

Dolce & Gabbana De Luxe |oktobar 2013

U kojim se oblicima i sa kojim ciljem, pornografija pojavljuje u obliku neetičnog oblika komunikacije?

Kao početak analiziranja odgovora na ovo pitanje možemo uključiti televizor. Pažljivi gledalac primetiće, u moru psiholoških mahinacija koje promiču TV ekranima jednu nezaobilaznu konstantu: pokušaj ili pogodak psihološke manipulativnosti koju sa sobom nose tzv. reality show programi. Upravo su takvi programi refleksije pornogarfskih sadržaja koji nastoje da u posmatraču izazovu efekat adrenalina, efekat želje za stalnim praćenjem i potreba za “još!”Prirodna intrigantnost seksualnih i pornografskih sadržaja interesuje samom svojom pojavom, a onda kada takav utisak i ostavi, posmatraču postaje nebitno o kome se tačno radi, pa nastavlja da prati. Ovo je jedan od očiglednijih primera prodaje pornografskih sadržaja, a od nje profitira onaj koji je plasira, ili sâm subjekat – onaj koji nađe način kako da je valorizuje.

Reality shows svakako nisu jedini sadržaj ovog tipa.Pornografija je postala detalj koji se, radi podizanja gledanosti i proste intrige, pojavljuje u uvodnim špicama, na reklamama, a sve češće i u najavama određenih programa.

U moru pornografije na internetu susrećemo se s raznim oblicima povređivanja ljudskih prava. Kontekst u kojem se iznose  intimne informacije u vidu polupornografskog ili čisto pornografskog sadržaja neopozivo krši sva pravila medijske etike. Čitajući elektronsku štampu, nailazimo, na primer, u odeljku zabave, na sledeće sadržaje:

  • “ŠAKANTNO”: Šako Polumenta u šemi sa starletom, pokazivao njene gole grudi (18+) (Blic),
  • Lekari joj ugradili zabranjene silikone: Grudi joj rastu već 15 godina (Blic)

Navedeni primeri nalaze se u okviru koji pornografiju prodaje u najbukvalnijem mogućem smislu. Pornografija u medijima zapravo i ne može biti ništa drugo do roba, jer su sadržaji koji se danas konkretno plasiraju u medijima ništa drugo do praćenje situacija i iznošenje intimnih činjenica na videlo.

Još jedna javna tajna govori nam o potražnji i potrošnji seksualnih sadržaja kroz medije, a to je činjenica da ovakve sadržaje radi podizanja sopstvenog publiciteta vrlo često direktno naručuju (i plaćaju) upravo oni koji su medijima kroz tu sliku i predstavljeni.

Ukoliko osmotrimo slučaj tzv. starleta, za čiju profesiju još uvek nije sa sigurnošću utvrđeno šta zaista predstavlja, zaključićemo da je za neke od javnih ličnosti itekako važno da se u medijima nađu, po bilo koju cenu i bilo kojim povodm, sve dok tekst prati dovoljno velika fotografija.

Problem neetičnosti koju pojava pornografije u medijima oslikava, čini se nedovoljno istražen, i to je već primećeno u brojnim stručnim tekstovima. Jedan od njih navodi sledeće:

Brojne studije su sprovedene kako bi se odredili efekti seksualnih materijala na gledaoce i čitaoce. Do danas – barem kada je rasprava o dobrovoljnim, nenasilnim erotskim i pornografskim sadržajima – malo dokaza ima koji idu u prilog bilo pozitivnim, bilo negativnim efektima. Nasuprot tome, nasilna pornografija koja prikazuje žene u ponižavajućem ili degradirajućem položaju može imati drugačije, neativne efekte u pogledu porodičnog nasilja, silovanja i seksualnog zlostavljanja. Tema efekata pornografije je kontroverzna i predmet žustrih debata, i mnogi stručnjaci pozivaju na dodatna istraživanja u ovoj oblasti.

Mediji ipak spadaju u deo kulture jednog društva, a kako su glavni mediji ipak mainstream, možemo ih posmatrati i kroz prizmu potrošačke kulture. Jedan od aspekata iste govori da je ono što konzumiramo zapravo naša podsvesna želja da kreiramo stvarnost kakvu ne posedujemo. Da li bi onda trebalo da se zapitamo šta to mi nemamo ako je prisutnost seksualnih sadržaja u medijima veća nego ikad?

Seksualni sadržaji neretko su povezani i sa slikom materijalnih statusa njenih aktera, pa se opet dolazi do zaključka da smo oni koji dopuštamo da se nama upravlja zapravo mi.

„Mi“ koji smo tih sadržaja konzumenti, ili oni drugi „mi “ koji to puštamo u etar kao relevantno?

Snickers | maj 2012.

Snickers | maj 2012.

Ispostavlja se da je sve čime mediji danas raspolažu neka vrsta robe. Informacije se više ne tretiraju kao potrebe radi intelektualnih zadovoljenja, već naprotiv, kao činioci koji će taj intelekt samo pokušati da uruše i odvedu ga što dalje od stvarnih želja i potreba.

U toj mašineriji gde se pažnja najmanje obraća na etiku koja je neophodna i neodvojiva od istinitog i pravednog izveštavanja, jedini ugroženi mogu biti oni koji dopuste da se njihova etika uruši onom već urušenom.

Neiscrpan proces plasiranja seksualnih sadržaja u javnost teško da predstavlja lanac koji se može olako prekinuti. Pogotovo ako se uzme u obzir novac koji on donosi.

Jer – seks ipak prodaje, zar ne?

Napomena: Tekst je izmenjen i prilagođen deo ispitnog rada autorke objavljenog pod istim naslovom, a izrađenog za predmet Medijska etika na Departmanu za komunikacije i odnose s javnošću Fakulteta za medije i komunikacije.

O autoru/ki

Ljiljana Đurić

Ubeđena da svet pokreću čiste emocije, kakve god one bile. Veruje da se ništa ne dešava slučajno, a pogotovo ne porazi. Zavisna od adrenalina, komunikacije, bliskosti i kreativnosti. Ne voli rutinu, sredinu i polovinu. Zaljubljena u prirodu, muziku i moć introspekcije. Stalni pratilac intuicije i redak slušalac noćnog radijskog programa.

2 komentara

Ostavi komentar