Biblioteka

Musolinijev mikrofon (Tanja Tatomirović)

Kada se govori o propagandi, najčešća asocijacija ljudi je nacistička propaganda iz II svetskog rata, i sâm pojam se izuzetno negativno doživljava. Osnovno značenje latinske reči propagare je širiti, rasprostirati – propagirati. Zadatak propagande jeste da utiče na mišljenje i stav ljudi prema određenoj stvari (predmetu, pojavi, osobi), što ne mora nužno biti loše – ali se, nažalost, najčešće koristi na krajnje negativan način.

Autorka knjige Musolinijev mikrofon Tanja Tatomirović obradila je temu fašističke propagande, način i sredstva kojima se služio Benito Mussolini, italijanski premijer, lider Nacionalne fašističke partije (ital. Partito Nazionale Fascista, PNF), i čovek uz čije će vam ime Google odmah ponuditi i “propaganda” kao ključnu reč za pretragu.

O autoru

Tanja Tatomirović (1973.), diplomirani politikolog i svršeni postdiplomac komunikologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, bavi se medijima i odnosima s javnošću više od petnaest godina. Polovinom devedesetih počela je da se bavi novinarstvom („Demokratija“, „Blic“), a zatim je nastavila karijeru kao samostalni PR konsultant. Drži predavanja iz oblasti komunikacija (stručne konferencije, EU projekti,…), ali i piše. Njeni radovi objavljivani su u brojnim stručnim časopisima.

Od početka 2013. godine vodi odnose s javnošću u kompaniji “Microsoft” za područje Srbije i Crne Gore, te vodi brigu i o društveno odgovornom poslovanju te kompanije.

O knjizi

Kako autorka objašnjava kroz Reč autora na kraju knjige, ona je nastala na osnovu seminarskog rada “Radiofonija fašističke Italije” na postdiplomskim studijama komunikologije, te tako i možete da je posmatrate: kao prošireni seminarski rad, koji će vam dati uvid u sve ono što je činilo Musolinijev mikrofon i propagandu koju je širio.

Stil pisanja odgovara konciznom naučno-istraživačkom radu, ali zbog mnoštva zanimljivih informacija koje iznosi niti jednog trenutka neće umoriti čitaoca.

Knjigu čini 16 poglavlja, na 87 stranica.

Musolinijev mikrofon Tanja Tatomirovic

Utisak

Retkost je naći knjigu koja na savršeno sažet i pregledan način daje uvid u jednu tako ozbiljnu i sveobuhvatnu temu kao što je fašistička propaganda Italije. Na nešto više od 80 stranica dobijate navedene i jednostavno objašnjene metode kojima se služio Mussolini, uz osvrt i poređenje sa nacističkom propagandom Nemačke u istom periodu.

Ratna propaganda će zauvek ostati najveći razlog zbog kojeg ljudi marketing, i posebno advertising, doživljavaju kao prevaru, nešto što želi da im nanese zlo – i zbog toga smatram da bi ovu knjigu posebno trebalo da pročitaju svi ljudi koji se bave komunikacijama. Ne iz razloga da od njih uče kako treba, naravno, već da bi razumeli zbog čega tako ne bi smeli da se ponašaju u odnosima sa potrošačima.

[button link=”http://www.tanjatatomirovic.com/kontakt” target=”blank” color=”00a698″ icon=”none” size=”default”]Poruči knjigu od autorke | Musolinijev mikrofon – Tanja Tatomirović (Društvo Srbije za odnose s javnošću)[/button]*

Citat

Jednostranu komunikaciju kreiranu da utiče na ljudsko mišljenje i postupke nazivamo propagandom.
Namera komunikatora da utiče ili obmanjuje je vrlo važna kada je određivanje pojma propagande u pitanju.

Adolf Hitler je pisao: “Masama je teško da razumeju politiku, njihova inteligencija je mala. Zbog toga, sva dejstvujuća propaganda mora biti ograničena na samo par tačaka. Mase će zapamtiti samo najjednostavnije ideje koje se ponavljaju hiljadama puta…”

Cenzura je najuobičajenija na mestima gde organi države kontrolišu štampu, televizijski program, kao i druge vidove komunikacije. Cenzura, tako, može pojačati efekte propagande jer sprečava mišljenja koja su kontradiktorna stavovima vlade.

Kao novinar po vokaciji, Musolini je vrlo dobro umeo da predoseti i iskoristi prednosti i mane štampe i njenog uticaja na široke narodne mase. Tako već 10. jula 1923. godine stupa na snagu serija dekreta kojima se omogućava jača kontrola pisanih medija.

Musolini nije imao za cijl da kontroliše akcije i mišljenja javnosti, barem ne javno. Buntovništvo nije ućutkano nasilno, kao što je to bilo karakteristično za nacističku Nemačku, već je jednostavno samo marginalizovano i bačeno u pozadinu, tako da nije bilo šanse da dopre do šire publike. Fašizam je imao za cilj da bude sastavni deo života italijanskog naroda i zaista je široko bio prihvaćen i podržavan(…).

*Knjiga je deo privatne arhive. Pročitajte naš Princip etičnosti.

O autoru/ki

Sandra Kravitz Simonović

Zavisnica od informacija, profesionalni mislilac. Web preduzetnica po opredeljenju, futurista po religijskim shvatanjima. MarketingITD pokrenula da bi imala izgovor da po ceo dan gleda reklame i čita stručne knjige.
Moto: Dom je tamo gde su ti šifre.

Ostavi komentar